Zašto posetiti Kopaonik leti

U južnim predelima naše zemlje nalazi se planina Kopaonik. Ovde se od davnina ISKOPAVAJU rude bakra, olova, gvožđa, srebra, zlata…Tako je planina i zaslužila svoje ime. Zbog svojih prirodnih posebnosti i vrednosti Kopaonik je proglašen nacionalnim parkom 1981 godine. O tim posebnostima, naročito tokom leta, svedoči i jedna anegdota iz davnina:

„Jednog toplog dana, avgusta 1336. godine, stigao je na Kopaonik car Dušan. Za ručak su na trpezu domaćini izneli: jagnjetinu sa ražnja, sveže trešnje iz Jošaničke banje, grožđe iz Župe i hladno vino. Kada su videli začuđenost Dušana Silnog, planinci su mu objasnili da se ovce ovde dockan jagnje zbog duge zime, trešnje kasno stižu zbog hladnoće, da je grožđe u Župi poranilo, a za hlađenje vina na Kopaoniku i u avgustu ima snega.“

U novije vreme Kopaonik je izgradio imidž zimskog turističkog centra. Možda se upravo u toj činjenici i krije razlog što ga preostali deo godine zapostavljamo. Ali na svest treba argumentima uticati, a način života menjati. Predlozi koji slede predstavljaju tri moguća odgovora na pitanje: Zašto posetiti Kopaonik u letnjem periodu? Ostale odgovore potražite sami.

Pešačenje

Odmarati se u pokretu, družiti se sa prirodom i osetiti njen miris i boje, provesti lep dan sa porodicom i prijateljima. Područje Nacionalnog parka Kopaonik ispresecano je pešačkim stazama različitih težina koje Vas vode ka prirodnim i kulturnim atrakcijama. Sa svakog vidikovca pruža se pogled ka izuzetno lepim i očuvanim prirodnim pejzažima. Nekim kopaoničkim stazama možete se zaputiti sami bez opasnosti da se izgubite, na one zahtevnije staze nemojte kretati bez vodiča. Neka vam prvi korak u osvajanju ove čudesne planine bude staza koja vodi od spomenika u Brzeću do vodopada Jelovarnik – dobar makadamski put u dužini od oko 6 km. Na putu do vodopada (drugi po visini u Srbiji sa 71 m, otkriven tek 1998. godine!) vežbajte svoje oči. U travi pored puta čak i u avgustu mogu se naći šumske jagode, na obodu šume rastu maline i kupine. Od plodova koje ne pojedete odmah, možete pripremiti „Kopaonički kladenac“: ubrano voće (maline, jagode, kupine, borovnice…) izmešajte u jednoj posudi, prelijte bagremovim ili livadskim medom  pa ostavite da odstoji sat vremena. Posle dana provedenog na planinskom vazduhu sigurno će Vam prijati ovo vitaminsko osveženje.

Lekovito bilje

Kopaoničke livade su bujne i mirisne.  Mnoge biljke koje rastu na njima imaju lekovita svojstva: kantarion, majčina dušica, hajdučka trava, vranilovka su dobro poznate u narodnoj medicini. Prirodni čajevi popravljaju imunitet organizma i odstranjuju razne zdravstvene tegobe kao što su prehlade, glavobolja, gastrititis…Važno je međutim znati šta se čime leči, odnosno koja je lekovita biljka najpogodnija za koju vrstu  bolesti.

Mene je svojom lepotom privukla biljka poznata u narodu pod imenom kičica (Centaurium erythraea). Visoka je  15 – 30 cm, pri vrhu razgranata sa sitnim cvetovima roze boje. Koristi se kao lek za želudac, reguliše smetnje u jetri i žuči, olakšava tegobe izazvane žučnim kamencima. Bere se u vreme cvetanja tako što se makazama odseca nadzemni deo biljke (Kičica ima veoma nežan i plitak koren i zato ju ne bi trebali brati rukama!).

Kulturna baština

Podgorje Kopaonika je prostor na kome je nastala prva srpska država. O duhovnoj snazi „Stare Raške“ svedoče manastiri Studenica, Gradac, Sopoćani kao i utvrđeni gradovi na planinskim visovima (Maglič, Koznik, Brvenik…). Posetu nekom od ovih spomenika srpske srednjovekovne arhitekture ugradite najbolje u Vaš program dolaska ili odlaska sa Kopaonika. Za vreme boravka na Kopaoniku predlažem da obiđete narodno svetilište Veliko Metođe. Zbog svog skrovitog položaja, ovo svetilište je bilo naročito aktivno tokom turske vladavine. Crkvica u pećini, posvećena Sv. Metodiju,  nalazi se na mestu gde iz kamene litice izbija voda kojoj se pripisuju isceliteljska svojstva. Na zidu svetilišta je freska Sv. Metodija, a na komadu kamena slika Bogorodice sa Hristom.

Opis puta: Ako krenete od Brzeća ka Vrhovima, parkirajte Vaš automobil na 11. km pored velike desne krivine. Dalje nastavite pešice obeleženim šumskim putem koji počinje iza rampe. Na mestu gde se put račva, skrenite levo prema gejziru Gvozdac. Nastavite putem niz potok još 30-ak minuta i stigli ste na cilj (Ukupno trajanje šetnje u jednom smeru: 1 sat).

Za kraj ostavih reči Josifa Pančića:

“Čuli ste kakvih dragocenih stvari ima u jednom omanjem delu Srbija: ruda svakoga roda, lekovitih voda, prostranih šuma i plodnih polja. A na koga čeka sve to, nego na vas? Nemojte misliti da vam valja daleko putovati, a da nađete ono što je vredno.“

Dejan Knežević, 2012.